“Tri godine radim u ovoj firmi na nekoj izmišljenoj poziciji, vidiš ja sam brend menadžer a popunjavam excel tabele. Postoji opcija da dobijem i klijenta koga bih mogla da vodim ali se to nije desilo pune tri godine.

 

Iskreno, malo mi je svega dosta. Kolege su daleko od kolegijalnih, zamisli otišla sam pre neki dan da pitam starijeg kolegu za savet i on se pravio kao da ne postojim! Ne da mi nije dao odgovor nego se lepo pravio da me ne čuje.

 

Začudila sam se  i nisam znala kako da odreagujem pa sam prećutala. Pitala sam se ceo dan da nisam možda pogrešila, možda sam ja kriva, možda me stvarno nije čuo.

 

Trebalo mi je neko vreme da prihvatim da on zapravo ne želi da pomogne nikome.  Jednostavno je takav. Sreća pa u firmi imamo par ljudi sa kojima mogu da pričam i ne samo to oni su baš dobri ljudi, oni me i drže ovde. Da nema njih odavno bih ja digla sidro.

 

Ono što me muči je da se meni zapravo sviđa posao Brend menadžera, tj. sviđalo bi mi se da radim ono što smo se dogovorili prilikom intervjua za posao, a nije se desilo.”

 

Ovako počinje svoju priču Zorica na treningu Moj POSAO SNOVA. Pitanje koje se logično postavlja je zašto nakon dve godine nije dobila nijednog klijenta da vodi? Upravo to pitanje joj i postavljam.

 

“Vrlo je jednostavno, ja kad odem kod šefa sa idejom da mu kažem da je došlo vreme da dobijem klijenta on me “prevede žednu preko vode”. Maher je, ma sa kojom idejom da dođem kod njega on sve to nekako relativizuje, umanji i ja se osetim kao da nisam sposobna da vodim klijenta i pognute glave izađem iz njegove kancelarije.

 

Mislim, znam ja da to mogu ali ne znam kako da mu to stavim do znanja. Kako da mu kažem tu sam i spremna sam.

 

Teško mi je, odlazim na posao na kome te pojedine kolege ignorišu, sa drugima možeš da popričaš ali od šefa klijenta ne možeš da dobiješ. Ovako se ja vrtim u krug već pune tri godine.”

 

 

Prošlo je neko vreme od treninga. Sa Zoricom se nisam ni čuo ni video par meseci. Došlo je veme da organizujemo POSAO SNOVA druženje i Zorica se pojavila. U opuštenoj atmosferi pričali smo o uspesima koje su učesnici Moj POSAO SNOVA treninga postigli i koliko im je značilo to što su naučili.

 

Zorica je ustala i stala ispred nas. Pognute glave je počela priču. Videlo se da joj je bilo neprijatno ali niko nije znao zašto.

 

“Znaš Miloše, ovo ti nisam rekla i malo me je sramota što ti nisam odmah javila ali sam bila van sebe malo ali, ja sam u prvoj nedelji nakon treninga Moj POSAO SNOVA dobila svog prvog klijenta! Uz klijeta je išla i odgovornost, planiranje, neka nelagoda i strah ali ono najbolje što je išlo uz klijenta je povišica.

 

Trening Moj POSAO SNOVA mi se isplatio u prvoj nedelji, i ne samo da mi se isplatio već sam dobila povišicu veću nego što trening košta. Sada, želim pred svima da ti se zahvalim, stvarno mi je značio trening i tvoja podrška.”

 

Samopouzdanje, fokus i rešenost.

 

Na treningu Moj POSAO SNOVA, Zorica je dobila uvid u svoje kvalitete, veštine i vrline koje poseduje. Nakon tri godine “uzaludnog” posla trebala joj je pomoć. Trebalo joj je da se podseti ko je, koliko vredi i šta sve može. Upravo to je na našem treningu i dobila.

 

Najvažnija stvar koju je dobila na ovom treningu i u interakciji sa Milošem je bila upravo ta da isto kao što postoje željeni rezultati moraju postojati i minimumi ispod kojih ne idemo.

 

Zorica je, po prvi put u svom životu postavila taj minimum ispod koga nije spremna da prekine pregovore. Njen minimum je bio jedan klijent, njen prvi u toj firmi.

 

Kao i nekoliko puta pre i ovaj put je ušla u kancelariju kod šefa. Komunikacija je tekla gotovo istim tokom. Vrteo je šef, obrtao i pokušavao da joj objasni kako to još nije za nju. Razlika je bila ta da je Zorica ovaj put bila spremna. Znala je da ne želi da pristine na bilo šta manje od jednog klijenta, tada i tamo, i bila je spremna da iskoristi sve svoje pregovaračke veštine da do tog cilja i dođe.

 

Kada je šef uvideo da je odlučna, da je rešena i da ne želi da popusti shvatio je da je došlo vreme da dobije svog prvog klijenta. To je bio prelomni trenutak u Zoricinoj karijeri.

 

Jedan tako mali “trik”, samopouzdanje i rešenost je doveo do toga da,  po prvi put u tri godine rada šef nije uspeo da je “prevede žednu preko vode”.

 

Zorica je pobedila. Pobedila je sebe, pobedila je svoj strah i neodlučnost i pobedila je šefa. Videćete, ovo nije situacija u kojoj ima gubitnika jer je ona svoj posao radila posvećeno i predano, pa je i šef bio zadovoljan.

 

Učimo mi još mnogo tih “trikova” i “sitnica” koje su veoma važne za uspeh. Nije nam želja da vas menjamo iz korena jer to zahteva godine. Naš pristup se zasniva na građenju karijere na temeljima onoga što vi već jeste.

 

Mi smo tu, vi samo treba da se odlučite da želite bolje za sebe i da želite da vam mi u tome pomognemo. Pravi trenutak je sada jer mlađi biti nećete.

Comments

comments