Ispovest drugarice kojoj sam pomogao i njeno viđenje procesa zahvaljujući kome sada radi POSAO SNOVA 🙂 Ovde je prenesen u celosti, sa par mojih komentara, na kraju teksta i 7 veoma bitnih zaključaka.

.

            Preživeli smo taj dan, nekako. Zajedno sa kerušom koja nija bila istrčana pa je urlala, zavijala, pošto ne ume da laje, i donosila lopticu… povremeno rovarila po smeću. Kad je frka i mora se onda imaš dve opcije, možeš da plačeš i da odustaneš ili da zagrizeš i uradiš kako ti je rečeno.

 

            Moram vam priznati da mi se nisu dopali Miloševi komentari. Radila sam na svom CV-ju i pismu namere tri puna dana i uopšte mi se nije dopala Miloševa ideja da promenim sve… najpre zato što je rok bio sutra! Takođe mi se nije dopalo to što su njegovi komentari bili u direktnoj suprotnosti sa svime što sam prethodno mislila i u šta sam verovala. Koga je briga za koju poziciju apliciram kad moj CV govori sve,ili makar sve one stvari koje sam se setila da zapišem.

 

            Većina nas zaboravi da zapiše sve ono što smo radili, treninge koje smo prošli i milione sitnih, honorarnih poslova koje smo uradili onako usput. To se naročito odnosi na nas cinike koji preozbiljno shvatamo svoj posao i koji smo zaglavljeni ovde gde stvari ne funkcionišu i gde radimo poslove koji se “ne računaju”. Neki od njih se ne računaju u našoj glavi, jer nisu savršeni ili prosto zato što nisu nešto što smo želeli ili zato što nisu imali nekog smisla. Ali stvari ne funkcionišu tako. Okruženi smo besmislenim sranjima i primorani smo da radimo poslove koje ne želimo (trudeći se pritom da sačuvamo što je više moguće sopstvenog integriteta).

 

            Ono što je Miloš uradio je nešto što nisam želela: da se oblikujem kako bih upala u kalup koji se traži za posao. Zato sam plakala. Onda sam uzela piće. A sledećeg jutra sam shvatila da moram da zagrizem jer mi je posao bio preko potreban. I zagrizla sam. I bilo je teško. I nisam se osećala dobro. Sve smo istumbali. SVE! Jedino što je ostalo jeste format na kome smo ja i moja koleginica radile satima! (Jupi, pobeda!). Sve što sam nabrojala ispod jedne kategorije je moralo da se preformuliše i reklasifikuje. Bez laži. Suština je bila da nazovemo stvari pravim imenom i terminima koje poslodavac očekuje a ne da ih pakujemo pod neke beznačajne kategorije.

 

            Nakon toga smo pozvali koleginicu sa besprekornom memorijom (koja je bila van zemlje) kako bi nam rekla na čemu sam sve radila… Zašto? Pogađate, to nisu bili moji prioriteti pa nisam sve zapisala, ali su sada bili od krucijalne važnosti za poziciju za koju sam aplicirala.

 

            Pokušaću da skratim priču. Kada je najsmirenija osoba na planeti počela da pokazuje očigledne znake anksioznosti shvatila sam da je trebalo da ga poslušam ili makar da ga pozovem nedelju dana ranije. Samo da znate, i dalje se ne slažem sa njim. Ipak, dozvolio mi je da zadržim motivaciono pismo koje sam tri dana pisala, skoro celo. U njegovom pogledju  sam mogla da vidim šta misli i u skladu sa tim sam izbacila neke delove iz pisma.

 

            Neizmerno sam mu zahvalna na pomoći koju mi je pružio. Planirala sam da uradim ovo na svoj način ali mi je drago da sam ipak uradila na njegov, jer, dobila sam posao 🙂

 

            Naučila sam i neke vrlo bitne stvari u ovom procesu. Ne smem slati isti CV svima jer… pa dobro… naučićete  već i sami. Neću da odajem trikove ovde… Izvinite me sada jer nemam baš vremena da pišem, ipak sam ja zaposlena žena 🙂

 

            P.S. Počela sam da se znojim kada sam pozvala Miloša i rekla mu da su me pozvali na intervju koji počinje za sat vremena, na šta mi je on odgovorio: “hmm, mogla si da me pozoveš kako bih te pripremio i za intervju.” ŠTA? Treba da se spremaš i za intervju??!

.

            Meni je bilo beskrajno zabavno da čitam ovaj mail koji sam jutros dobio. Iskrena priča koja me je vratila u taj dan kada je bilo stani-pani. Drago mi je da smo uspeli da se organizujemo i da se sve završilo baš kako smo hteli. Ona sada radi POSAO SNOVA!

 

            Kao što ste videli u mailu, sve se može naučiti, i sve se može savladati. Kako bi bilo manje stresa u procesu predlažem da ga započnete što je ranije moguće.

 

Sedam zaključaka ovog pisma:

 

  1. Redovno dopunjujte svoj CV, čak i sa poslovima koje ne smatrate poslovima jer iz njih možete izvući poprilično stvari o sebi, svojim snagama i veštinama.
  2. Format jeste važan ali je daleko važnije šta ćete napisati u tekstu i kako ćete to spojiti sa onime što poslodavac traži.
  3. Ne unosite previše emocija. Ne doživljavajte lično to što morate da “upakujete” sebe za posao. Vi ste kompleksna ličnost i to ćete ostati i nakon što dobijete posao, samo su pravila takva da poslodavac nema vremena da čita šta ste sve uradili do tada.
  4. Fokusirajte se na ono što ćete vi uraditi za poslodavca, tj. koje svoje veštine i snage ćete staviti na raspolaganje timu kome se priključujete.
  5. Pravila “igre” su takva kakva su i moramo ih poznavati kako bismo mogli odgovoriti na njih i pobediti!
  6. CV se mora prilagođavati svakom konkursu jer ne zahtevaju sve pozicije iste veštine, snage i znanja. Čak iako je u pitanju isti poslodavac.
  7. Da, postoje tehnike koje se koriste kako biste se pripremili za intervju!

 .

 

Comments

comments