Šta ako me odbiju?

05 February 2016,   By ,   0 Comments

“Tako, lepo skuckani e-mail, moj CV, motivaciono pismo koje sam naučio da pišem online. Prijavio sam se, i čekao… i čekao… i čekao… i tako sam se poprilično načekao a odgovora nigde. Skupio sam hrabrosti i pozvao ali je odogovor bio čvrsto i nepokolebljivo ne. Nisam primljen. To ne mi je paralo uši i osetio sam se kao najgori čovek koji je ikada hodao ovom planetom, osetio sam kao da su mi se sve želje srušile i da nikada neću uraditi to što želim.”

 

Ako si se prepoznao ili prepoznala u ovoj priči ne očajavaj, život jeste takav ali ti ne moraš da budeš. Ti možeš izvući lekcije iz svakog pokušaja pa makar i bio promašaj. Ovo su tri ključna koraka koje moraš preduzeti nakon ovakve situacije.

 

 

1. ODUPRI SE “DOBRONAMERNIM” SAVETIMA

 

Ovo je veliki razlog zašto nam nije bolje kao pojedincu, kao zajednici, kao naciji i kao zemlji, zato čitaj pažljivo!

Nakon što nas neko povredi, npr. desila nam se ova uvodna priča, mi ćemo potražiti nekoga da mu se požalimo. Jednostavno je, mi smo društvena bića i treba nam mišljenje drugih. Jako često to mišljenje tražimo na potpuno pogrešnim mestima jer nam zapravo treba potvrda da su “oni” a ne mi krivi za to ne koje nam još uvek para uši.

Delimo našu bol sa bliskim ljudima, prijateljima, roditeljima, bračnim drugom, možda čak i strancem. Oni svi slušaju pažljivo, mašu potvrdno glavama baš u onim delovima u kojima i mi mislimo da treba. Nama je nekako lakše, konačno neko “ko me razume”. Dobra strana ovog procesa je empatija, i to nam treba kada smo povređeni i to je ok.

Ono što nije ok su saveti koje nam dobijamo, “Ma zaboravi ih, ionako je njihvo gubitak”, “Sve je to namešteno” i slični, a mi ih prihvatamo jer je to potvrda koja nam je trebala, to smo samo čekali… jer, tako je lakše.

Ako pak, ne želiš da budeš Sizif i da stalno kotrljaš isti kamen na isto brdo ne možeš samo “zaboraviti”. Ma koliko da si stvarno dobar ili dobra, uvek možeš nešto unaprediti, uvek možeš na nečemu raditi i jednoga dana učiniti da im stvarno bude krivo što su propustili takvog kandidata.

Stekni više iskustva u svojoj oblasti, nauči nešto novo, ispravi greške iz prošlosti i osećaćeš se daleko samopouzdanije. E upravo ovo samopouzdanje čini razliku između toga koga zaposliti a koga ne, i vidi se na svakom intervjuu.

 

2. MOŽDA PROBLEM JESTE U TEBI

 

Bum, pravo pa u glavu, rekao bi naš narod. Istina je ipak da previše nas krivi političku situaciju, društvene nepravde, ekonomsku situaciju nacije, rat u (bilo gde). Moramo prestati da krivimo samo njih. Da ne bude zabune, to mogu biti oni, i strašno je kada jeste do “njih” ali moramo imati u vidu da može biti i do nas.

Prebacivanje krivice će nam pomoći da se bolje osećamo i da lakše prebrodimo krizu, na kratke staze. Na duge nam apsolutno neće pomoći.

Svi smo mi spremni za uspeh ali da bismo ga otkrili moramo konstantno kreirati prilike i jednom kada upali mi ćemo biti pobednici! E to je trenutak za koji se vredi boriti i za koji vredi živeti. Da bismo kreirali prilike, mi se moramo konstantno unapređivati i truditi.

Nakon jedne ovako neprijatne situacije mi se možemo zapitati: “Šta sam mogao da uradim drugačije?”, “Šta mi to nedostaje?”, “Šta me može izdvojiti iz mase i pružiti mi tih 5 minuta da pokažem koliko vredim?

 

3. NASTAVI DALJE

 

Kao trener, facilitator, konsultant i prijatelj jako često sam se susretao sa najvećim blokatorom napretka. Ljudi jednostavno nisu mogli da dozvole sebi da uspeju!

Nakon svih frustracija, nepravdi i poniženja koja smo doživeli nije ni tako lako ustati i otvoriti svoj um. Viđao sam ljude kojima se dešavaju fenomenalne stvari, toliko fenomenalne da ni oni sami nisu mogli da poveruju i mislili su da je neka prevara. Toliko su se fokusirali na to da je u pitanju neka prevara i da će nešto loše da im se desi da se to na kraju i desilo. Ne svima, ali onima kojima se desilo to je opet bila ona “potvrda” da su bili u pravu. Ja sam bio jedan od tih.

Ono što moramo uraditi, nakon svakog teškog trenutka, jeste da moramo ići dalje. Ne samo “zaboraviti” to što se desilo već analizirati, izući zaključke, unaprediti se i nastaviti. Ovo je jedini pravilan redosled i jedino tako ćemo napredovati.

Odbijanje nam slama srce. Čini nas nepoverljivim i ubija našu veru da postoji bolje i da ga mi zaslužujemo. Odbijanje menja naš život. Ono što možemo uraditi jeste da se postaramo da ta promena bude na bolje!

Zato, ne zatvaraj vrata budućim prilikama, ne povlači se već napadaj, radi i unapređuje se, ko zna verovatno te nova, fenomenalna prilika čeka iza ćoška.

 

Comments

comments


Leave a Reply