Kako kreirati prilike kada ih nema

Kada razmišljamo o zaposlenoj osobi mi zamišljamo kancelariju, fiksno radno vreme, vrlo verovatno i neku nisku platu. Fokus grupe koje smo sprovodili među mladima podsetile su nas da je posao “robija” i “nužno zlo”. Iz istih grupa stiglo nam je i “ne može on mene malo da plaća koliko ja mogu malo da radim” i “uči školu sine da ne bi morao da radiš”. Sve su to neke predrasude i neki filteri kroz koje mi posmatramo posao.

.

Šta ako me odbiju?

“Tako, lepo skuckani e-mail, moj CV, motivaciono pismo koje sam naučio da pišem online. Prijavio sam se, i čekao… i čekao… i čekao… i tako sam se poprilično načekao a odgovora nigde. Skupio sam hrabrosti i pozvao ali je odogovor bio čvrsto i nepokolebljivo ne. Nisam primljen. To ne mi je paralo uši i osetio sam se kao najgori čovek koji je ikada hodao ovom planetom, osetio sam kao da su mi se sve želje srušile i da nikada neću uraditi to što želim.”

3 ključna pitanja za sreću i zadovoljstvo

“Svi želimo da budemo srećni i zadovoljni. Kako zapravo doći do toga je pitanje od milion dolara. Radim svoj posao najbolje što mogu, sa dobrim rezultatima ali nema priznanja… Osećam kao da mi nešto nedostaje. Pomislim na sve one prilike koje nisam pojurio, setim se svega što sam želeo ali nisam izgovorio, svih odluka koje nisam doneo, i svih planova koje nisam realizovao. Zamislim se i shvatim, pa ja zapravo žalim za nečim.

APSOLUTNIH 100%

Došlo je vreme da i ja shvatim i prihvatim da koncept POSAO SNOVA apsolutno radi! Još prošle godine, održali smo POSAO SNOVA školu, i to prvu ikada održanu. Nakon mesec dana intenzivnog rada, premišljanja, promišljanja, pakovanja, komunikacije, umrežavanja, rokova, proizvoda, registracije, i još puno, puno drguih dešavanja, došli smo do 100% uspeha.

 

Ukoliko ne sedite, mislim da je sada vreme da sednete i pročitate sledeću rečenicu. Sve polaznice su u tih mesec dana počele da rade svoj POSAO SNOVA!

Bozićna čarolija

Na samom sumiraju današnjeg dana, otišao sam da kupim Badnjak i da ga tradicionalno unesem u naš dom pre večere. Prišao sam devojčicama koje su prodavale Badnjake, lepe, u ručno pletenim korpicama, sa svim neizostavnim elementima, drenom za zdravlje, žitom i kukuruzom za plodnost, orasima, slamom, lepim mašnicama. Baš se vidi da su se potrudile da ulepšaju domove svih koji kod njih kupe Badnjake. Pitah za cenu, “50 dinara” izgovara jedna. Iskreno, ostao sam u čudu i u neverici pa pitah zašto samo toliko: “Rasprodajemo, pa da i mi idemo kući da proslavimo”. A žito sa svećom, “sve za 50 dinara”.


1 2 3 4 10