Otkaz je tako strašna reč. Većina ljudi smatra da je smak sveta ukoliko dobiju otkaz a samo jako, jako mali broj ljudi je spreman da ga da. Često mi kažu da je stanje u Srbiji takvo da su ljudi srećni što uopšte imaju posao. Zapravo, ovde se krije još jedna greška u terminologiji, koja svakako utiče na kvalitet naših života, o kojoj ću pisati u nekom od narednih postova, ali su ovi ljudi zapravo srećni što imaju prihode, a ne posao koji ni ne vole. Spremni su da trpe, da se izlažu ekstremnim naporima, da ih ponižavaju, vređaju i ko zna šta sve još ne kako bi zadržali posao koji uopšte nije za njih!

.

Otkaz, iako zvuči tako strašno, zapravo može da bude spas. Bilo da ga neko da ili dobije. Ja sam lično otpuštao ljude. Ne, ne smatram da sam zbog toga zao čovek, ne smatram da sam nekome uništio život, ne smatram da sam ikoga oštetio, čak šta više. Moram samo da vam, onako, u poverenju, priznam da nikada nije bilo lako.

.

Kada ljudi rade za mene pravila su vrlo prosta: svi delimo viziju, vrednosti i imamo zajedničke ciljeve. Sav rad se zasniva na potrebi i evaluira se rezultatima. Nikada niko ko je radio za mene nije imao fiksno radno vreme ni fiksno radno mesto, i to će uvek biti tako. Svako je mogao da bira odakle želi da radi i koliko želi da radi kog dana. Kada kažem koliko ne mislim na vreme već na učinak. Ponavljam, nama su bili bitni rezultati i što je neko bio produktivniji to je manje vremena morao da radi. Moram vam skrenuti pažnju da je bio isto plaćen kao i onaj koji je duže radio jer nije bio toliko produktivan. To je jednostavno tako i ja smatram da to uvek tako mora biti.

.

E sad, dolazimo do onog “tužnog” dela i zovemo ga otkaz. Ja smatram da svaki uspešan poslovođa mora da primeti kada radnici posustanu. Tada mora utvrditi razlog tog posustajanja. Ovo je ključno važno! Nije lepo otpustiti nekoga ko je posustao na poslu zbog privatnih problema, čak šta više, toj osobi treba pomoći. Sa druge strane, ako je osoba prestala da veruje u viziju, postavljene ciljeve ili da deli iste vrednosti sa ostalima u firmi, i usled toga su rezultati loši, e to je već razlog za ozbiljan razgovor, jer je to jedini valjan razlog zašto nekoga treba otpustiti.

.

Da pojasnim, otpustiti u mom rečniku ne znači osvetiti se nekome ili ga namerno povrediti. Usudiću se da izgovorim, otkaz je u ovom slučaju usluga. Time što će poslodavac doneti odluku u ime zaposlenog i dati mu slobodu da ide dalje za vizijom koju želi, sa vrednostima u koje veruje može samo da mu pomogne da što pre bude srećan.

.

Na otkaz treba gledati kao na potencijal za rast i razvoj – to može uvideti sam zaposleni, ili poslodavac. Ono što je važno je da otkaz, sa koje god od ove dve “strane” da se nalazite, tumačite kao znak da niste na mestu na kom treba da budete, odnosno jasan pokazatelj da ne radite svoj POSAO SNOVA. Svako radno mesto nosi određene lekcije za nas, a kada ih savladamo, možemo preći na sledeću lestvicu na našem putu ka poslu snova. Ponekad nam je teško da sebi priznamo da smo neku lekciju savladali i da smo prerasli određeno radno mesto. To može biti očigledno drugima oko nas, iako mi odbijamo da to vidimo i krenemo dalje. U takvim situacijama otkaz je pravi blagoslov!

.

Ja sam lično gledao kako ljudi kojima sam dao otkaz rastu i cvetaju nakon istog. Jednostavno je, ta pozicija, u tom trenutku nije bila za njih. Nema ljutiš. Sa velikim brojem njih sam i dan danas u kontaktu.

.

Problem je to što su ljudi spremni da trpe i da stoički podnose sve nedaće posla upornošću krave koja stoji na kiši, pre nego da daju ili dobiju otkaz.

.

Isto tako, ukoliko bi ljudi bili spremniji i voljniji da češće daju otkaz to bi, u nekom trenutku, dovelo do toga da ih poslodavci više cene. Uvideli bi poslodavci, vrlo brzo, ko im koliko vredi pa bi promenili odnos. E to je vreme kome se nadam i to je klima u kojoj bi veliki broj ljudi zapravo bio zadovoljan svojim poslom. Samim tim bi se stvorila klima uzajamnog poštovanja, cenili bismo jedni druge više. E to je klima u kojoj bi veliki broj ljudi radio svoj POSAO SNOVA.

.

Da ne dužim previše, ja sam, dosta pre poslodavca uspevao da shvatim da me vizija te organizacije više ne “drži”. Možda su se i vrednosti promenile ili, što je češće bio slučaj, sam shvatio da se propagirane vrednosti ne poštuju unutar firme. E tada sam ja davao otkaz, što i vama želim.

.

Da se razumemo, dobiti otkaz je teže nego dati isti ali nikako nije smak sveta. Smisleno dati otkaz je nešto retko pozitivno što čovek može da uradi za sebe. Smisleno znači dati otkaz ali imati plan, imati “padobran” i imati “mrežu” ljudi kako bi nastavio put ka svom cilju. To radi svako ko želi bolje i zna da može bolje.

.

Ostajte u miru i dajte po koji otkaz, ali nikako bez plana.

 .

Comments

comments