“Došao sam na Moj POSAO SNOVA trening jer radim posao koji me ne ispunjava toliko. Ne dozvoljava mi da ispoljim svoju kreativnu stranu, a ja pucam od kreativnosti. Povremeno se osećam kao u nekom kavezu.”

 

Ovako počinje jedna od realnih, ljudskih priča. Razlika između Nikole i svih vas je upravo u činjenici da je on došao na Moj POSAO SNOVA trening jer ima životni žar, ima volju i zna da može bolje jer svakako to bolje i zaslužuje.

 

Nikola je zarobljen s jedne strane nesigurnošću, a s druge činjenicom da ima životne troškove koje mora da pokriva na mesečnom nivou, s treće strane… zapravo ovde ćemo stati. I Nikola je shvatio da su svi ovi razlozi zapravo samo izgovori i ništa više. Uspeo je sebi da ispriča tu priču mnogo puta, a onda je počeo da veruje u nju.

 

Nikola je došao apsolutno ubeđen da nema samopouzdanje. Situacija sa kojom se susrećemo na svakom POSAO SNOVA treningu.

 

“Ja nemam samopouzdanje”.

 

Kao da vam je neko objasnio da niko nema samopouzdanje. To samopouzdanje ispade neka neuhvatljiva stvar koju imaju samo superheroji. I političari, oni naročito. Nije nam trebalo mnogo da svi koji su prisustvovali ovom izdanju Moj POSAO SNOVA treninga shvate da Nikola ima samopouzdanja, tj. da ga je imao u velikom broju slučajeva koje detaljno prolazimo na našim radionicama.

 

Jedino je njemu trebalo više vremena da shvati da je on taj koji ima samopouzdanje. Iskreno, do samog kraja treninga nije hteo sebi da prizna da ima samopouzdanje. Izlgeda da to boli, ili smo samo previše sistemski uništavani i nije nam dozvoljeno da imamo samopouzdanje.

 

“Ja imam samopouzdanje, ali zapravo nemam…”

 

Do kraja radionice na Nikolino lice se vratio osmeh. Shvatio je da on samopouzdanje ima i da nije nikada problem bio u samopouzdanju. Shvatio je i šta mora da uradi, i kako da se postavi prema životu kako bi njegov život bio lepši i ispunjeniji, a on u njemu srećniji.

 

Šta je to Nikola otkrio?

 

Postoji jedan jaz u našoj glavi između hrabrosti i straha. Kada gledamo druge ljude nama ne treba mnogo da kažemo da su on ili ona hrabri, to jednostavno vidimo. Istina, to su neki naši parametri hrabrosti, ali ako je neko delo baš veliko, onda se svi složimo oko pripisivanja epiteta “hrabar” toj nekoj osobi.

 

Problem zapravo nastaje u našoj glavi, jer kada se mi nađemo u toj i takvoj, potpuno istoj situaciji, mi osećamo strah.

 

Zapitamo se, kako to da ja sad osećam strah? Taj neko je hrabar, a to je suprotno od straha, zar ne? Znači li to da sam ja kukavica? Znači li to da nikada neću biti hrabar?

 

Naravno da ne znači.

 

Istina je zapravo u tuđim cipelama. Da smo prišli “hrabroj” osobi i pitali je kako se osećala u trenutku dok je činila taj hrabri podvig, vrlo je verovatno da bi nam rekla da oseća isto što i mi – strah.

 

Kako to da oseća strah, a zapravo je hrabra?

 

Upravo tu i leži ključ ove “zablude” o mojim i tuđim cipelama.

 

Hrabrost je zapravo stanje u kome osećate strah, manji ili veći, ali nastavljate ka svom cilju jer vam je bitniji od svega drugog što se dešava.

 

Eto, došlo je vreme da spomenemo i cilj i koja je njegova uloga u izgradnji samopouzdanja.

 

Zapitajte se, znate li uopšte šta je samopouzdanje? Floskula za koju su vam rekli da je ne posedujete ili ipak ima neko značenje? Šta za vas znači samopouzdanje?

 

Samopouzdanje nije ništa drugo do vera u sebe. Ne bilo kakva vera u sebe, bez ikakvog razloga, već vera da ću baš ja moći da ostvarim svoj zacrtani cilj.

 

Eto, zato je važan taj cilj. Ako imamo cilj mi ćemo znati šta želimo, znaćemo i gde idemo, čak i kada ne znamo kako da do tamo stignemo. Onima koji nemaju jasan cilj sasvim je svejedno gde se nalaze, jer ni ne znaju gde žele da budu. Upravo tada nastaje problem sa samopouzdanjem.

 

Vidite, problem sa samopouzdanjem se javlja kada nemamo jasan cilj.

 

“Nakon ove radionice mi je potpuno jasno. U toliko situacija u životu sam bio oličenje samopouzdanja, a došao sam ovde sa ubeđenjem da ga nikada nisam ni imao. Kada malo bolje razmislim, ja zaista nemam samopouzdanja ali samo zato što nemam jasan cilj, sve mi je maglovito i nemam na šta da se fokusiram i u odnosu na šta da merim svoj uspeh. Vidiš, ti si meni sada ovim treningom otvorio oči. Hvala ti.”

 

Ostaviću vam i jedno pitanje za kraj. Ukoliko volite sebe potrudite se da na njega odgovorite iskreno i detaljno.

 

Da li vi stvarno nemate samopouzdanje ili zapravo nemate jasno definisan cilj?

 

Comments

comments