Pada kiša, a padaju i “sistemi”, tj. baze i serveri koje su plaćene iz novca poreskih obveznika tj. nas koji ne možemo ostvariti svoje gradjansko pravo baš iz ovog razloga. Sumnjivi tender dovodi i do sumnjivih sistema koji periodično rade.

   Gledam i razmišljam o količini sreće državnih službenika u trenutku kada shvate da je “sistem pao”, šta god im to značilo. Proces koji sledi je gotovo utreniran. Jedna gospodja ostaje za šalterom i pozdravlja klijente sa “sistem nam je pao, sačekajte ili dodjite sutra” dok ostale glasno izgovaraju da idu na kafu sa recima, “mi smo tu preko puta a ti nas zovi ako sistem proradi”.

   E zato ja od veoma ranog detinjstva našu zemlju ne smatram državom već igricom koja ima set pravila koja se sama od sebe i neretko ničim izazvana, menjaju. Složićete se da mi zaravo državu ni nemamo jer država podrazumeva udredjen sistem i poštovanje prava i obaveza gradjana. Na žalost stanje je sledeće, ili mi nemamo državu ili mi nismo gradjani jer niti se ovde poštuju prava a svesni ste da mnogi ne poštuju ni obaveze tj. zakone. Iskreno, zakoni nikada nisu ni bili isti za sve pa mi je trebalo neko vreme da se i na to priviknem.

   Walter D. Wallace je u svojoj knjizi “Nauka o bogaćenju” rekao da je jedini način da neko u uredjenom sistemu napreduje u karijeri taj da preraste poziciju na kojoj je trenutno tj. da poseduje veštine i znanje neophodno za tu višu poziciju koje je izučio i stekao radom na nižoj poziciji. Kad ovo pročitate, naglas, jasno vam je zašto se nama dešava ovo što nam se dešava.

   Na jednom od skupova u palati Srbija, na jednom od sastanaka u kome je pokušano da se spoje civilni i državni sektor, sada pokojni gospodin Dereta izgovorio je jednu rečenicu koja opisuje stanje u različitim sektorima: “Država misli da za sve ima vremena, tj. da smo kao osoba u predinfarktnom stanju ali da ipak nije problem ili ga mi nismo svesni dok ostali misle da smo mi osoba sa tri infarkta, dva bajpasa i nekoliko šlogova kojoj je kraj zapravo, veoma blizu ali da mi toga i dalje nismo svesni”.

   U svakom slučaju kukanja nema, osmeh na lice i izvlačimo pouke jer se čovek uči dok je živ. Nekoliko lekcija kojih smo svesni ali nam je i dalje teško da ih usvojimo:

   1. Ništa ne ostavljaj za poslednji dan jer Marfijev zakon baš tada radi, ali “sistem” ne.

   2. Strpljenje je vrlina koja mora da se održava jer postoji realna šansa da ga “sistem” pojede.

   3. Mreža je ključ uspeha. Povežite se sa svima i sa svima budite fini jer je vrlo verovatno da sve može da se završi i van “sistema”.

   4. Procedure traju koliko traju a nekada i duže, opet, zavisi od “sistema”.

   5. Čistačica ili portir često mogu da vam završe gomilu stvari brži i od direktora, jer, takav je taj naš “sistem”.

   6. Upornost je osnov svakog uspeha, naročito u našem “sistemu”.

   7. Svi smo mi deo “sistema” samo je pitanje da li igramo po već uspostavljenim pravilima ili kreiramo svoja.

    P.S. Kada sam poslao tekst ženi ovo je komentar koji sam dobio i rešio da objavim.

 

   “Sistem po defaultu ne može nikad da funkcionise jer predstavlja uopštavanje i izdvajanje zakonitosti (baš kao i sami zakoni i pravna država na kojoj se zasniva) iz beskrajnog haosa različitosti i neuređenosti, on mora biti spor i trom, nemoguće je drugačije jer onda ne bi ni bio “sistem” već fluktuacija! Uvek postoji samo pokušaj sistema. Nekima koji su skloniji da se slažu bolje od nas to bolje polazi za rukom dok drugima uopšte ne, jer je “prirodno” stanje ljudskog društva – anarhija :))”

 

SaveSave

SaveSave

SaveSave

Comments

comments