Ovako glasi naslov kojih su novine pune ovih dana a koji me veoma ljute. Link. Javno postavljam pitanje, kome je u interesu da ubije i ono malo nade koje je ostalo ljudima u Srbiji i da javno poruči da je vreme da svi napustimo Srbiju i potražimo sreću tamo negde preko? Osvrnuću se i na tu sreću “tamo negde” jer imam veoma veliki broj prijatelja koji već rade po belom svetu.

 

    Prvo da krenem od početka i da na jedan ovako emotivan tekst odgovorim veoma prostim pitanjem osobi o kojoj je reč u tekstu: Ko si ti uopšte? Najmlađi doktor nauka, sa prosečnom ocenom 10. Hvala i svaka ti čast, a da li znaš da je i dr Vojislav Šešelj bio najmlađi doktor nauka na Pravnom fakultetu? Da li to nešto znači? Možda, ali hajde da krenemo sa druge strane. Kažeš da nema posla za tebe jer živimo u nepotizmu i korupciji, ko nama onda garantuje da je tvoj uspeh realan? Realna pretpostavka (pročitao sam u medijima) je da su predsednik naše države i ministar policije a verovatno i ostali vladajući kadar kupili svoje diplome! Jeste, kod nas se i to može! Procena je da je svaka 10 diploma u dragoj nam Srbiji kupljena! To je 10% svih diploma!

 

   Jesu sva ova pitanja surova i sigurno pogađaju emocije i možda se Valentin Konja (28), doktor industrijskog inženjerstva i inženjerskog menadžmenta naljuti na mene ali su ovo sve realna pitanja koje svaki poslodavac, uključujući i korumpiranog državnog službenika postavi sebi. Takvo je stanje i takvo nam je uređenje da onaj koji ne postavi ova pitanja verovatno nema mozga. Jednostavno je tako, niko više nikome ne veruje i svako traži nešto za uzvrat. Lepu reč u partiji, dobre rezultate u poslu, nije ni bitno, važno je da je sve interes i svako traži da mu neko reši problem koji ima.

 

   Ja sam prvi primer, ja radim posao koji obožavam i bez problema se budim u 05:00 sa željom da radim i da zaradim, i to vrlo dobro, i to u Srbiji ali ljudi misle da ih lažem. Jednostavno ne poznaju me a spremni su da mi sude. E ja onda, sa svakom privatnom firmom sa kojom radim, sa svakim timom sa kojim radim, sa svakom državnom ustanovom sa kojom radim, sa svakim projektom na kome radim prolazim sve iz početka. Sada, nakon 15 godina rada sam došao do stadijuma da ne moram sve iz početka jer imam iza sebe rezultate i imam na šta da se pozovem, a imam i armiju prijatelja, na visokim pozicijama koji će posvedočiti o kvalitetu mog rada i garantovati za mene, kao što ja garantujem za mnoge. Sada ja mogu malo opuštenije da dolazim do posla, nakon samo 15 godina. Ne odmah nakon završenog fakulteta/škole/kursa/obuke, ne odmah nakon teorije bez ikakve prakse, ne odmah! To samo retkima uspe a i pitanje je koliko oni zapravo pruže kada se tako zaposle i koliko uživaju u tome što rade jer je jako mala verovatnoća da će prvi posao biti onaj koji želite za ceo život. Jednostavno, neophodni su vam rezulati kako bi ljudi videli ko ste i šta možete!

 

   Da se razumemo, nikoga ja ne želim da nipodaštavam ali jednostavno apsolutno ne verujem našim medijima, a naročito ne novinama. Ostavljam opciju i da je čovek iz teksta vrhunski mozak, i da je možda i budući Tesla ali da se podsetimo da ni Nikoli Tesli nisu cvetale ruže i da su se trudili da ga na svakom koraku slome i to su upravo i uraditli, ali ne kod nas već tamo, na zapadu koji svi priželjkuju i koji se promoviše kao “med i mleko”.

 

   Oni rezulati o kojima sam pisao u pasusu iznad su naša snaga i ono na šta moramo da se fokusiramo kako bismo do posla došli! E to je osnov koncepta POSAO SNOVA. Moramo znati ko smo, i moramo znati koji su nam najveći uspesi kako bismo mogli da ispričamo našu priču! Ta priča je ono što će nas pozicionirati u mislima drugih a jednoga dana će nam obezbediti i posao. Ovo je sigurno tako, samo je pitanje koliko znamo kako se ovo radi i kolliko smo spremni da istrajemo.

 

   Korupcija i nepotizam nisu samo fensi reči koje koriste novinari, one su naša svakodnevica. Ali su isto tako svakodnevica i u drugim zemljama. Možda ne u istoj meri i možda ne na isti način ali svi smo mi ljudi i svi ćemo favorizovati nekoga iz ovog ili onog razloga, eto ti ga čist nepotizam. Ja sam prvi sklon istom i to javno priznajem, a svako ko kaže da nije otvoreno vas laže. Mogao bih da elaboriram na ovu temu danima jer sam radio preko, tačnije u 25 zemalja sa preko 80 nacija i veoma mi je dobro poznato kako se i šta radi.

 

   Suština ovog teksta nije bila da ikoga uvredim, niti da nipodaštavam ničiji trud i rad, jer svako radi kako najbolje zna i ume ali je problem što nas u školama ne uče kako se traži posao. Ne uče nas da moramo ponuditi naše veštine, naše znanje i iskustvo na surovom tržištu rada i ne uče nas koji je način najbolji za to. Ovo je problem koji sam uvideo da postoji i zato sam i osmislio koncept POSAO SNOVA kako bi ljudi mogli da nauče kako se zapravo dolazi do posla. Na žalost i sam imam previše svog posla pa se nisam posvetio dovoljno razvoju ove priče ali ću i to upakovati ovog meseca i ponuditi svima vama.

 

   Do tada bismo mogli da se vidimo u sajber svetu, na nekom skypeu, viberu, twitteru ili na facebooku na kome bih mogao da odgovorim na neka vaša pitanja, da vidimo odakle da počnemo jer je moja lična misija da unapredim živote 1.000.000 ljudi i na tome ozbiljno i radim. E sad, da li ovo zvuči ludo ili ne, ne znam, jer ja svoj život i sve što u njemu radim volim a na vama je da me potražite, upoznate pa vidite koliko sam lud a koliko ovo što pričam zapravo ima smisla.

 

   Najlakše ćete me naći preko FB grupe kojoj možete da se priključite pa pošaljite pitanje, izrazite želju za razgovorom ili možda samo da se nađemo i popijemo kafu 🙂

 

 

 

 

SaveSaveSaveSave

Comments

comments