Delimični uspeh

18 November 2015,   By ,   0 Comments

Pre izvesnog vremena mi je ponovo u vidno polje upato termin “Delimični uspeh”. Ovaj put je bio vezan za aktivnosti. Uvremenjene, proste aktivnosti. Ne proste kao lako ih je uraditi već vrlo precizno definisane. E pa moram da vam kažem isto što sam već nekoliko puta rekao, “Delimični uspeh” ne postoji.

 

Dozvolite da objasnim.“Delimični uspeh”, koji ste vi uveli, lepo zvuči ali zapravo ne postoji na nivou aktivnosti ili ti zadatka. Ako kažete da ćete nešto uraditi u određenom roku, to ste ili uradili ili niste. “Zaškripalo u realizaciji” je realnija opcija i stoji za ono, pokušali smo ali nismo baš uspeli.

 

Delimični uspeh je dosta opasan. On nas zapravo vodi u odlaganje, a to je najveći neprijatelj uspeha. Nešto smo poradili i eto, osećaćemo se malo bolje ali zapravo nismo stigli do kraja planiranog zadatka, zapravo ga nismo uradili.

 

Ako aktivnost uvremenimo, tj. odredimo krajnji rok za izvršenje, onda moramo uložiti dodatni napor da se to i desi, i to pre isteka roka. Delimično odrađen posao nije i završen posao.

 

Zamislite da odvezete kola kod majstora i kada dođete da ih preuzmete on vam kaže. znaš, ja sam ih “delimično” popravio. Ili odete da kupite hleb a on “delimično” ispečen.

 

Ako želimo da radimo ono što volimo, to ponekad zahteva i da uradimo nešto što nam ne prija baš naročito. Ili nešto čijeg se ishoda plašimo. U tim situacijama je najbolje da pretpostavimo koliko će nam drago biti ako uspemo i dozvolimo da nas taj osećaj vodi u toku procesa. Jednostavno je, moramo dozvoliti sebi opciju da uspemo!

 

Mi smo svi krenuli na put ka poslu koji želimo i koji ćemo sa uživanjem raditi, i sada nema nazad. To nazad bi samo značilo da se sledeće godine u ovo doba zapitamo zašto nismo zapeli jače i zašto smo dozovlili sebi da bacimo još jednu godinu svog života koju nam niko neće vratiti.

 

Ispričaću vam jednu priču koju sam čuo pre podosta godina od svog prijatelja iz Amerike. Ona ide ovako:

 

Sedi stari dekica na tremu svoje kuće, ljulja se u stolici a pored njega leži njegov pas i bolno zavija. Ne baš preterano bolno ali dovoljno da primetiš da mu nešto fali. Slučajni, zaabrinuti prolaznik se osmeli da priđe i da priupita dekicu šta je sa njegovim psom ali to ne radi direktno već naokolo. “Dobar dan gospodin, kako ste?” pita zabrinuti prolaznik. “Veoma dobro” odgovara dekica. Zabrinuti prolaznik nastavlja “Čujem da vam kuca arlauče pa sam se pitao šta li joj je?”. Dekica pogleda čoveka, pa pogleda psa, pa opet čoveka i naposletku izgovara: “Mislim da ga pod žulja”. Na to se zabrinuti čovek već začudi pa kaže “A što se ne pomeri”. Dekica pogleda čoveka, pa pogleda psa, pa opet čoveka i izgovara: “To je zato što ga ne žulja dovoljno da se pomeri”.

 

Naučna istraživanja su dokazala da je većina ljudi u tom stanju. Nešto im smeta ali ne dovoljno da se pomere i pokrenu. Ili možda ne znaju kako da se pomere i gde bi išli. Delimični uspeh doprinosi ovom stanju jer ljudi često varaju sami sebe. Nešto smo uradili i osećaćemo se bolje ali realno to nije dovoljno dobro, ili dovoljno brzo. U svakom slučaju moramo uložiti dodatni napor kako bi bilo doovoljno dobro ali eto, zadovoljni smo i sa “Delimičnim uspehom”.

 

Problem uvidimo kada nam “Delimični uspeh” zagarantuje i “Delimičnu platu”, pa se začudimo.

 

Značilo bi mi da čujem vaš stav po pitanju “Delimičnog uspeha”.

 

P.S. Pokušajte da zamislite “Delimičan uspeh” čoveka sa slike koja prati ovaj tekst.

 

Comments

comments


Leave a Reply