Ja sam uvek zastupao teoriju da čovek može po nešto da nauči od svakoga sa kim dođe u kontakt, samo da treba da zna šta da uči od te druge osobe kako bi oboje napredovali. E tako sam se i ja u svojoj i supruginoj interakciji sa našom bebom, koja baš danas napuni mesec dana, podučio/podsetio nekih životnih lekcija koje su ključno važne i u odnosu na posao, naravno ukoliko želite da uspete.

   Ovaj članak nastao je u 01:45 u toku jedne od dojenje – prepovijanje sesija.

   Lekcija 1: Očekuj neočekivano

   Ova lekcija je veoma važna. Iako je naša beba samo za poželeti, spava i po 4-5 sati u komadu u toku noći od druge nedelje, jako brzo se uljuljka i sve nešto lepo i prijatno, baš ta noć, 4. na 5. dan je bila burna. To je bila noć pred moj prvi trening nakon njenog rođenja, a mi smo se tek uigravali kao roditelji. Da problem bude veći, u pitanju je bio celodnevni trening, celih 8 sati, koji sam baš taj dan vodio potpuno sam. Nešto se desilo, i nije baš bilo govora o snu. Uspeo sam da spojim celih 90 min sna. Da sve bude još zabavnije, nisu bili u komadu.

   Razlog njene uznemirenosti to veče smo shvatili tek nakon navršenih mesec dana, i ticao se mog straha kako će njih dve same i maminog straha kako će ona sama ceo dan sa bebom, ali to je bitna lekcija roditeljstva a ne zapošljavanja pa neću ulaziti u detalje. U svakom slučaju ja sam jedva uspeo da održim trening. Adrenalin i energetska pića jesu čudo ali sam odavde naučio drugu lekciju, a to je da mi nismo u centru pažnje.

   Lekcija 2: Prati potrebe “tržišta” i prilagođavaj se

   Veoma brzo, nakon gotovo neprospavane noći, supruga i ja smo uvideli da nam nema druge već da ispratimo bebin ritam. To nam se jednostavno činilo potpuno prirodno. Iskreno, trebalo nam je neko vreme da se priviknemo ali smo vrlo brzo počeli da spavamo “unapred”. Ovo je veoma dobra i korisna tehnika a rezultat su srećni roditelji, srećna beba i srećna porodica. Podrazumevala je da spavamo i kada nam se nije spavalo ili makar da ležimo i odmaramo i prikupljamo snagu.

   Paralela bi bila uspešna i napredna firma u kojoj bismo poslove završavali unapred a ne bismo čekali poslednji trenutak, tj. onaj kada čika Marfi uskače i čini da se desi sve što može da se desi. Sve što je trebalo da uradimo jeste da prilagodimo svoje spavanje novom rasporedu tj. da zaboravimo raspored i da spavamo kad i beba. To je ponekad podrazumevalo da spavamo i kada nam se nije spavalo kako bismo bili spremni za potencijalno burne noći ili krizne situacije. Istina je da su one bile retkost ali je osećaj zadovoljstva utoliko veći kada se desi jer smo na njih spremni.

   Lekcija 3: Tim je ključ uspeha

   Najvažnije je da se ljudi poznaju i da imaju zajednički cilj. Ako toga nema, u trenucima kriza, u našem slučaju, dugih, besanih noći, dolazi do kolapsa. Supruga i ja smo timski podelili zaduženja i jedno drugome jasno stavili do znanja da smo tu za onog drugog zarad dobrobiti “one” treće. U bilo kom trenutku, ukoliko se neko oseti preumorno ili nespremno drugi je bio sasvim OK sa time da mu se to kaže i uskakao je, u sred noći i u sred sna ukoliko je to neophodno. Ovo smo mogli baš zbog sna “unapred” tj. uspešno savladane lekcije 2.

   Takodje smo uvek bili fleksibilni i dok je jedan od nas bio okupiran kćerkicom drugi je radio neophodne kućne poslove. Bez pogovora, prihvatiš se posla i odmah završiš. Odlaganje u slučaju bebe nije opcija a to je i lekcija 4.

   Lekcija 4: Odlaganje nije opcija

   Pročitah jedan članak o tome da se beba zove “Danas”. Ništa se oko bebe ne može pomeriti za sutra. Vrlo je jednostavno, sve što možeš uraditi danas ne ostavljaj za sutra, a ono što treba da uradiš danas a ne možeš, uradi i to, kako znaš i umeš, jer sutra stiže nova tura obaveza i potencijalno novih/kriznih situacija. Svakako je ovde prioritet san jer je njegova direktna posledica sreća i zadovoljstvo cele porodice.

   Na to “nemam vremena”, moja majka ume da kaže “rodi ga” i tako i jeste – i sa bebom i u poslu. Uvek imamo vremena za sve što se mora uraditi samo kada se dobro organizujemo, postavimo prave prioritete i ciljeve, raspodelimo vreme i krenemo da radimo. Odlaganje i besmisleni potezi se “sami od sebe” svedu na minimum.

   Sve u svemu “rodilo se, valja ga ljuljati” – kako bi rekao moj prijatelj, Ivan Minić. Kada se tako pristupi i poslu, iako je naporno u početku, uspeh neće izostati.

SaveSave

SaveSave

Comments

comments