Čudno je kako rokovi utiču na sve nas. Kako nam zapravo daju snagu da prelomimo i da potražimo pomoć. Jedna od takvih situacija se odigrala i u mom životu, pre dve nedelje. Ovde ću pisati o tome šta se zapravo desilo i kako se završilo.

 

     19. juna sam dobio mail od drugarice sa njenom biografijom i motivacionim pismom, a usledio je i poziv i pitanje da li mogu da joj dam svoj komentar na dokumenta. Kao i svaki dobar, i iskren drugar ja sam odvojio pola sata svog vremena i poslao joj komentare i šta sve treba da uradi kako bi ta dokumenta mogla da joj obezbede intervju za posao za koji aplicira.

 

     Komentari su bili baš iskreni, a kasnije sam saznao da je plakala kada ih je čitala jer joj je taj posao bio neophodan! Nalazila se u situaciji koja nikako nije lepa, gomila neplaćenih računa, besparica, a posla nije bilo ni u najavi.

 

     Nije mi namera bila da budem grub ili bilo šta slično, jednostavno bilo je previše stvari koje je trebalo izmeniti, a poprilično i dodati kako bi uopšte mogla da pošalje nešto smisleno na konkurs. Kada se smirila od čitanja komentara i spiska šta sve treba uraditi, pozvala me je i rekla da je rok za predaju SUTRA! To je taj trenutak koji svi jako volimo, ovo mi treba za juče! Dobra stvar je ta što je posao, iako internacionalni, u našoj vremenskoj zoni pa smo imali ceo radni dan. E sad, što sam ja morao da odložim svoje obaveze, to sad već nije ni važno.

 

     Našli smo se u petak u podne i počeli da radimo. Frka joj je bila tolika da sam tri puta morao da je zamolim da uzme pauzu za cigaru kako bih mogao da čujem svoje misli.

 

     Procedura je bila standardna, ali vrlo pažljivo sprovedena. Prvo je krenuo razgovor i prolazak kroz sve što je radila u životu, koje obuke i trenige je prošla, gde je volontirala i slično jer gotovo ništa od svega toga nije zapisala. Ovo može delovati kao nebitno, ali iz svih tih događaja čovek može da zaključi nešto o nama, naravno ako to i napišemo na pravi način.

 

     Nakon toga smo detaljno prošli kroz oglas za posao, popisali šta se sve traži da kandidat zna, koje iskustvo je neophodno, veštine i još svašta nešto. Nakon što sam osmislio kako ćemo dalje, a ona se složila i sa formom i sa procesom, krenuli smo da pakujemo…

 

     Šta se sve izdešavalo u procesu i kako smo preživeli taj dan ispričaće vam ona sama, u nekom od narednih postova, samo da se smiri i shvati šta se zapravo desilo jer je JUČE DOBILA TAJ POSAO 🙂

Comments

comments