Balans poslovnog i privatnog života

Juče nam je bila godišnjica braka. Lep dan, proveli smo ga u lepim aktivnostima, sa veoma velikom količinom pozitivne energije. Jednostavno smo uživali.

 

Kada je došlo veče, i kada smo stavili ćerkicu da spava ostali smo sami nas dvoje. Lepi i romantični razgovori nekako su, slučajno, naveli priču na poslovni plan.

Delimični uspeh

Pre izvesnog vremena mi je ponovo u vidno polje upato termin “Delimični uspeh”. Ovaj put je bio vezan za aktivnosti. Uvremenjene, proste aktivnosti. Ne proste kao lako ih je uraditi već vrlo precizno definisane. E pa moram da vam kažem isto što sam već nekoliko puta rekao, “Delimični uspeh” ne postoji.

 

Dozvolite da objasnim.

Otkaz!

Otkaz je tako strašna reč. Većina ljudi smatra da je smak sveta ukoliko dobiju otkaz a samo jako, jako mali broj ljudi je spreman da ga da. Često mi kažu da je stanje u Srbiji takvo da su ljudi srećni što uopšte imaju posao. Zapravo, ovde se krije još jedna greška u terminologiji, koja svakako utiče na kvalitet naših života, o kojoj ću pisati u nekom od narednih postova, ali su ovi ljudi zapravo srećni što imaju prihode, a ne posao koji ni ne vole. Spremni su da trpe, da se izlažu ekstremnim naporima, da ih ponižavaju, vređaju i ko zna šta sve još ne kako bi zadržali posao koji uopšte nije za njih!

Mit o upravljanju vremenom ili ti “time management”

Od kako sam uveo novo radno vreme od samo tri radna dana nedeljno, kako bih mogao da budem sa ženom i, sada petomesečnom, ćerkicom ljudi me sve češće pitaju kako uspevam da uradim sve što treba. Pitanje koje mi postavljaju je dosta često u modernoj formi pa se tu koristi ta čuvena srpska reč, tajm menadžment (time management).

Ja nisam od onih koji vole da sve bude po srpski pa i sam koristim taj termin, a neretko i upravljanje vremenom. I jedno i drugo su ne baš srećni termini koji vode ljude u zabludu. Moj stav i moje viđenje stvari ću pokušati da izložim ovde.

Bakina lekcija

Pre izvesnog vremena sam nabasao na tekst koji mi se toliko dopao da sam rešio da ga podelim sa svima vama. Prepričaću ga ovde na način na koji sam ga ja doživeo.

.

Priča počinje kod bake kojoj dolazi unuka kojoj je teško u životu. Izgledalo je kao da joj život puca po šavovima. Nije imala novca, nije imala posao i gde god da je konkurisala ostala je bez odgovora. Pomislila je da odustane od svega jer je sve to, za nju, bilo isuviše naporno.


1 2 3 4 5 9